„СРБИЈА - Национална ревија”, број 44
РЕЧ ПРЕ
Ближимо се кривини иза које ћемо сазнати да све ово око нас, и у наше име, није имало смисла. Или је тај смисао наказног лица и није наш. Налик на опљачканог путника, сетићемо се, касно, свих раскршћа на којима смо донели погрешне одлуке. И знаћемо да је смисао најважније од свега што су нам похарали. Зато су овде, за нас, најкапиталније могуће инвестиције: фабрике смисла. Смисао је једно од најлепших имена за наду.
И ово што радимо годинама није „лака прича у тешким временима”, него покушај да се направи велика фабрика смисла, налазиште наде. Суделујте. <
САДРЖАЈ
Пролог
ВРЕМЕ И ОБРЕДИ СЕЋАЊА
Годишњице
Витраж
БРОЈКЕ, ДОГАЂАЈИ, ЗАНИМЉИВОСТИ
Албум
АНДРИЋГРАД И СТО ПРИНЦИПОВИХ ВИДОВДАНА
Утемељени на слободи
Људи и воде
БЕОГРАД НА РЕКАМА, МИ У БЕОГРАДУ
Дан када преплових Дунав
Зима тек мало провирила, а ми, меки и неверни, одмах се носталгично присетили лета. У лето, крај самог срца метрополиса, на градским острвима и моћним водама, чекају нас праве правцате „Београдске авантуре”. Спуст испод шест мостова на Сави, пловидба око Ратног острва, улазак у град Савом и Дунавом... Иза свега стоје момци из организације „Wild Serbia”, наши стари знанци из најопаснијих кањона Србије, а испред свега сте ви који још нисте пробали
Пише: Драгана Барјактаревић
Фотографије: Драгана Барјактаревић, Архива „Националне ревије”
Догађај
ПРВИ МЕЂУНАРОДНИ ФЕСТИВАЛ ВАТРОМЕТА У СРЕМСКОЈ МИТРОВИЦИ
Звезде репатице изнад Срема
Наступиле су одличне пиротехничке такмичарске екипе из Италије, Словачке и Србије, приредивши догађај за памћење. Представили су се реномирани извођачи музике и игара, као и ди-џејеви. У пратећем програму био је Фестивал манифестација, старих заната и сувенира. Организаторима су помогли Град и његова Туристичка организација. Рођена је нова манифестација, оригинална и врло атрактивна, важна за дух и понуду овог фестивалског града
Подсетник
У КИКИНДИ, ПРЕД ПОСЛЕДЊОМ ВОЈВОЂАНСКОМ СУВАЧОМ
Самељите ситно, коњи врани
Суве млинове које покрећу коњи у Бачкој су звали суваје, а у Банату суваче. Спадају, свакако, у значајније објекте народног градитељства. Најранији сачувани помен о сувачама у Банату је из 1727. Претпоставља се да их је било и раније, јер Евлија Челебија у XVII веку помиње 600 коњских сувача и воденица на Дунаву код Београда. Од свих њих преостала је једна и око ње се још плету приче, обичаји и веровања, а богме и запева се
Пише: Марина Горски
Времеплов
НА МАРГИНАМА МЕЂУНАРОДНЕ СМОТРЕ ОЛДТАЈМЕРА У СОМБОРУ
Браћа по хобију
Не покреће их новац ни таштина. И нису докони богаташи. Љубав према тим лепим старцима на два или четири точка за њих је сасвим посебна и неизмерна. У Сомбору се окупљају већ десет година. Сада су стигли са разних страна, од Швајцарске и Италије до Црне Горе. Довезли су своје љубимце и приче. Дружили се и уживали у томе што их на свету има довољно за једно широко радосно братство
Пише: Радмила Таминџић
Светионици
ДВОРИ ЈАНКОВИЋА У ИСЛАМУ ГРЧКОМ
У средишту Равних Котара
Кулу и утврђене дворе добио је 1670. од Венеције чувени српски ускок Стојан Јанковић за заслуге у борби против Турака. Од XVIII века ту је српски просветитељски и културни центар, са вредном библиотеком, уметничком збирком, колекцијом икона и црквених књига, доцније и школом. Ту је учитељевао Симо Матавуљ, ту живео, писао и сахрањен Владан Десница. У нападу на Крајину у последњем рату комплекс је разорен, али је већи део збирки сачуван. И могао би, након обнове која је у току, опет бити доступан јавности
Пише: Сандра Кљајић
Фотографије: Сандра Кљајић и Архива породице Десница
Посета
АРАД, НА МОРИШУ, ВАРОШ ДУГОГ ПАМЋЕЊА И СВЕТЛИХ ХОРИЗОНАТА
У златном српском огледалу
На шаву између области Кришана и Баната, надомак румунско-мађарске границе, у овај град уплетене су културне и историјске нити многих народа. Данас, после свега, тамо има још мало Срба и много српских трагова. Српски летопис у Араду исписивали су Текелије, Табаковићи, Алексићи, Тенецки, Тапавице, Ивковићи... Сликари, писци, трговци, добротвори, неимари, ратници... И сада, ако од Булевара Револуције кренете улицом Саве Текелије ка Српском тргу, поново ћете доживети и схватити много тога
Текст и фотографије: Миодраг Грубачки
Ризнице
СРПСКА АРХЕОЛОГИЈА У 150 ПРИЧА: ПЕЧАТ КНЕЗА СТРОЈИМИРА
Светлуцање ране историје
До најзначајнијег владарског предмета из преднемањићког периода Србија је дошла захваљујући руским пријатељима, предузимљивости професора Ђорђа Јанковића и одговорном приступу тадашњег министра културе Драгана Којадиновића. Коштало је колико два и по метра ауто-пута, а вреди непроцењиво
Пише: Војислав Филиповић
Фотографије: Архива Народног музеја, Београд
Симболи
НАВРШАВА СЕ 420 ГОДИНА ОД СПАЉИВАЊА МОШТИЈУ СВЕТОГ САВЕ НА ВРАЧАРУ
Возаров црвени крст
Многе нити повезивале су чесног Глигорија Возаровића (1790–1848), чувеног београдског књиговесца и књижара, са споменом Светог Саве. У његовој књижари покренута је иницијатива да се овај светитељ и званично прогласи за славу српске просвете и науке, што је 1840. и учињено. Седам година касније, на месту где је по предању развејан пепео Светога, Возаровић је подигао заветни крст од црвеног дрвета. Видео се из далека. По том црвеном крсту данас се зове цео један део Београда. Али остало је нејасно да ли је Глиша Возаровић о том месту знао много више од нас
Пише: Јован Пејчић
Pro memoria
СРПСКИ ДУБРОВНИК: БОЖИДАР ЂАЈА (1850-1914), КЊИЖЕВНИК И ПОМОРАЦ
Тај дивни страшни свет
Препловио је океане и заповедао на четири језика. Једрио на туђим и својим бродовима. Као капетан брода „Делиград”, помогао је развој речног бродарства у Србији. Знао је да је заборав облик смрти. Његово шестокњижје „Наши поморци”, отмена документарна и поетична проза, чува се у Архиву САНУ. Његов брат Јован био је угледни књижевник и преводилац у Београду, а син Иван трећи Србин у Француској академији наука (после Руђера Бошковића и Јована Цвијића)
Пише: Здравко Крстановић
Светови
ПРИЛОЗИ ЗА ЕЗОТЕРИЈСКУ ИСТОРИЈУ „МЕДИАЛЕ”
Нерешене загонетке Илије Савића
У свом унутарњем кругу, „Медиала” је била велика метафизичка потрага. Истраживање најудаљенијих граница и најопаснијих путева. Најтајанственија личност медиалне пустоловине био је свакако Илија Савић, филозоф и психолог, „мистик из сенке”. Познавао је и „мед” и „алу”, светлу и тамну страну свега, „магију екстрема”. Пресудно је утицао на Шејку, али и још неке великане српске уметности друге половине XX века. Оставио је знакове крај пута, али не и кључ за њих. Отишао је млад и остао неоткривен
Пише: Дејан Ђорић
Бајка
ПРИЧА О АЗРИ ДАУТУ, КРАЉУ СРЕЋНИХ ЦИГАНА, И НИНОЧКИ НЕЗВАНОВОЈ
Девојка са звездом у коси
Иза горе Талелајске, у подножју Нехај Града, племеном срећних Цигана владао је чудесни ковач, добри и мудри краљ. У сну је срео девојку с једнорогом, шумску принцезу, чуварицу биља. Никоме није рекао колико ју је заволео ни како је успео да је сустигне с друге стране дуге. Када је довео у своје село и оженио се њоме, открио јој је своју највећу тајну. Да бисте сазнали шта је после било, морате читати. И не заборавите да најбоље приче немају крај
Пише: Небојша Јеврић
Више од игре
ПЕТАР ПАЈИЋ (1935), ПЕСНИК, ОВОГОДИШЊИ ДОБИТНИК НАГРАДЕ „ДЕСАНКА МАКСИМОВИЋ”
Песма увек нађе песника
Ако је прошли век био у знаку технике, овај ће бити век душе. У посрнућу се Бог прво кроз поезију јави и покаже пут из провалије. Ново једноумље само од малих народа тражи да се одрекну своје културе, вере и историје. Да бисмо данас преживели, морамо бити уметници. За формом се може трагати, али песма мора да стигне на време. И увек нађе ко ће да је напише
Пише: Јован Вучковић
Фотографије: Драган Боснић
Победник
БОГДАН ОБРАДОВИЋ, СЕЛЕКТОР ТЕНИСКЕ РЕПРЕЗЕНТАЦИЈЕ СРБИЈЕ, ЕКСКЛУЗИВНО ЗА „НАЦИОНАЛНУ РЕВИЈУ”
Не расипати велике дарове
Не сме се подлећи анонимном форумашком критизерству ни постати размажен сјајним резултатима. Имамо нешто изузетно, неку моћну једноставност и прилагодљивост, креативност и вишу идеју, друкчију жељу. Али спорт није дивља воћка, која ће опстајати сама од себе. Мора се неговати, системски, средствима одговорне државе и трудом свакога од нас. Оскудица није изговор, начини се увек могу пронаћи
Пише: Дејан Булајић
Фотографије: „Национална ревија” и архива саговорника
Летопис
ВРЊАЧКА БАЊА У ПРВОМ СВЕТСКОМ РАТУ, ПРЕ СТО ГОДИНА
Благи мелеми за љуте ране
У познатом лечилишту није било непосредно ратно поприште, али ова варош јесте неком била опоравилиште, некоме уточиште, некоме постала нови дом. Српски ратници освојили су срца многих странкиња, највише Гркиња и Францускиња, па су тако у Врњачкој Бањи заувек остале Марсела Белимарковић, Хрисула Стојановић, Адријана Радић... Дубок траг у ратним годинама овде су оставили многи занимљиви људи, попут др Џејмса Берија и Војводе Лунета
Развој
ИНВЕСТИЦИОНИ ЗАМАХ У ОПШТИНИ РУМА
Видљив велики напредак
„Фајненшел тајмс” сврстао је Руму међу десет најбољих у категорији трошковне исплативости за улагање, у конкуренцији скоро 500 европских градова и региона. Награда је уручена у Кану, средином марта. Добијени су и регионални и национални сертификат за повољно пословно окружење. Велики инвеститори, наравно, још раније су препознали зашто је то тако и донели праве пословне одлуке. Сада ти послови у Руми носе њих
Енергија
РУДАРСКИ БАСЕН „КОЛУБАРА” НАКОН МАЈСКЕ ПОПЛАВЕ
На тешком путу опоравка
Термоелектранама се сада испоручује између 40.000 и 50.000 тона угља дневно, што је око 50 одсто уобичајеног пре поплава. Два од четири активна копа су потопљена и у њима су сада језера површине око 10 километара квадратних. Испумпавање мањег је у току, а на већем ће почети средином јула. Ако све буде по плану санације, производња би до зиме могла достићи 70 одсто раније
Пише: Ана Павловић
Фотографије: Архива РБ „Колубара”
Новост
„МЕРКУР” ОД ПРОЛЕТОС БИТНО ПРОШИРИО ПОНУДУ
За буђење здравља
Бројне могућности и услуге које нуди ова угледна установа од сада су доступне свим гостима и становницима Врњачке Бање, без обзира на то да ли су смештени у неком од „Меркурових” објеката. Процедуре су толико једноставне да их, заправо, и нема. „Меркур” је овим још више постао бањски, а Бања још препознатљивија по „Меркуру”
Пише: Љиљана Реброња
Везе
У СВИМ ВЕЋИМ ПОСЛОВНИЦАМА „ТЕЛЕКОМА СРБИЈА” ОД САДА
И на знаковном језику
Више од 50.000 људи у Србији са оштећеним слухом од сада у пословницама ове компаније могу да добију информације и неопходне услуге и без посредника. Обуку за рад на знаковном језику прошло је осамдесет петоро запослених. То је први такав пројекат у Србији, а реакције корисника су одличне. Компанија је донирала и средства за набавку специјалне опреме школама које похађају деца са оштећеним слухом
Знање
ОВЛАДАВАЊЕ ПОСЛОВНИМ ВЕШТИНАМА НА УНИВЕРЗИТЕТУ „СИНГИДУНУМ”
Умећа која се уче
Студенти овог Универзитета тако повећавају своју будућу конкурентност и шансе за успешну каријеру. До сада су увежбавали дванаест пословних вештина, а убудуће биће обавезне двадесет две. Важно место међу њима има вештина активног слушања
Текст и фотографије: Розана Саздић
Студије
БЕОГРАДСКА ПОСЛОВНА ШКОЛА ШИРИ СВОЈ ДЕЛОКРУГ
Високе међународне референце
И ове године овенчана вредним европским наградама, ова високошколска установа струковних студија спрема се да се до наредне јесени акредитује и за рад у области природних наука, поред постојећег у друштвено-политичким и техничким. Тиме би своју научно-образовну делатност подигла за још један ступањ и прерасла у академију за пословне студије
Препорука
РЕСТОРАН „ДАЛМАТИНАЦ” НА ВОЖДОВЦУ
Скоро век са нама
